Otvorene igre

Летонски гамбит

C40

Почиње са потезима 1. е4 е5 2. Сф3 ф5:

Црни напада на пешака е4 без обзира на слабљење краљевог крила, намеће оштру и напету борбу.

Први пут се ово отварање помиње у рукопису Поерија у XVI веку; у XVII веку играо га је Греко, тако да се наставак 2…ф5 називао и Греков гамбит. Садашње име отварање је добило после дописног тематског меча Стокхолм-Рига играног 1934-36.

Мајстор Карл Бетин, коме припада највише заслуга у изучавању летонског гамбита, изразио се о том отварању овако: „Већ после неколико уводних потеза почиње игра богата комбинаторним компликацијама. Црноме често успева да преброди тешкоће које настају само помоћу, ако се може тако изразити, највећих тешкоћа“.

Основна идеја отварања је да црни, жртвујући пешака, преузима иницијативу. Пракса је показала да уз прецизну игру бели стиче преимућство:

3.С:е5 Дф6 4.Сц4 фе 5.Сц3 Дг6 6.д3 Лб4 7.Лд2 Л:ц3 8Л:ц3

Црни располаже са два наставка:

8…Сф6 9.де С:е4 10.Сд3! 0-0 11.0-0 С:ц3 12.бц Дф6 13.Дх5 г6 14.Да5!;
8…д5 9.Сe5 Дф5 10.де Д:e4+ 11Ле2 Сф6 12.0-0 ц6 13.Лх5+! с јасном предношћу белог (Смислов-Камишов, Москва, 1945.)

Шпанска партија

C60-C99

Почетна потезија 1. е4 е5 2. Сф3 Сц6 3. Лб5

Отварање је добило име по шпанском свештенику из 16. века-Ruy López de Segura, који је направио студију овог и још неких отварања у књизи од 150 страна, „Libro del Ajedrez„, „Књига о шаху“, 1561. године. Било, како било, шпанска партија се дуго времена није развила као познато отварање, све до средине 19. века, када је руски теоретичар Карл Јаниш открио њен потенцијал. Ово отварање остаје као једно од најпопуларнијих отварања на мајсторском нивоу.

На свом базичном нивоу, бели трећим потезом напада коња, који брани пешака е5, али треба запамтити да је ова претња илузорна јер после 4. Лц6 дц6 5. С:е5 црни може одиграти 5. …Дд4 са истовременим нападом на коња и пешака и црни враћа материјал са добром позицијом. Потез 3. Лб5 ипак је веома добар, јер развија фигуру, припрема рокаду и спрема потенцијално везивање црног краља. Због тога што трећи потез белог не представља никакву очигледну претњу, црни може одговорити на велики број начина. Ово отварање се још повремено и назива „шпанска тортура“, јер ће се, у њему, црни борити дуго времена да постигне једнакост. Традиционално, бели има циљ да поквари црну пешачку структуру, изменом на ц6, али се та варијанта не користи често у данашње време.

Теорија шпанске партије је добро истражена, па неке варијанте су познате и преко 30. потеза, а корисно је да могућности црног определимо на две варијанте:

1.)3….а6 (Морфијева одбрана)

2.) одбрана црног другим потезима,
осим 3. …а6

Варијанте осим Морфијеве одбране, су старије и једноставније, али се Морфијева одбрана ипак чешће употребљава.

Варијанте одбране црног осим 3. …а6

1.) 3. …г6 варијанта Смислова 2.) 3. …Сге7 Созинова варијанта
3.) 3. …Сд4 Бирдова варијанта 4.) 3. …д6 Штајницова одбрана
5.) 3. …ф5!? Шлиманова одбрана 6.) 3. …Сф6 Берлинска варијанта
7.) 3. …Лц5 Класична или
Корделова варијанта

 

Морфијева одбрана 3. …а6

Најчешће игран трећи потез црног је а6, Морфијева одбрана, који тера белог ловца на изјашњење. Главни циљ овог потеза је да после , најчешћег, повлачења ловцем на а4, црни добије могућност да путем 4. …б5, уклони непријатно везивање. Бели сад треба да се чува да не упадне у замку названу „Нојева барка“, у којој црни осваја белог ловца са пешачким напредовањем а6, б5 и ц4.

После 3. …а6 најчешће игран наставак је затворена одбрана4. Ла4 Сф6 5. 0-0 Ле7.

Алтернативе затворене одбране су описане овде:

1.) 4. …б5 5. Лб3 норвешка одбрана 2.) 4. …б5 5. Лб3 Лц5 Грацова одбрана
3.) 4. …Лц5 одложена класична одбрана 4.) 4. …д6 одложена Штајницова одбрана
5.) 4. …ф5 одложена Шлиманова одбрана 6.) 4. …Сф6 5. 0-0 б5 6. Лб3 Лб7 одбрана Архангелеска
7.) 4. …Сф6 5. 0-0 б5 6. Лб3 Лц5 модерна одбрана Архангелеска 8.) 4. …Сф6 5. 0-0 Лц5 Молерова одбрана
9.) 4. …Сф6 5. 0-0 д6 руска одбрана 10. 4. …Сф6 5. 0-0 С:е4 отворена одбрана

 

затворена одбрана 3. …а6 4. Ла4 Сф6 5. 0-0 Ле7
алтернативе главној линији:

1.) 6. Л:ц6 одложена варијанта измене 2.) 6. д4 централни напад
3.) 6. Де2 Воралов напад 4.) 6. Те1 д6 варијанта Авербаха
5.) 6. Те1 б5 7. Лб3 Лб7 Трајковићевба одбрана 6.) 6. Те1 б5 7. Лб3 0-0 ц3 д5 Маршалов напад

Један од најагресивнијих наставака црног у затвореној варијанти.

Црни жртвује пешака за напад. Главна линија Маршаловог напада почиње са: 9. ед5 С:д5 10. С:е5 С:е5 11. Т:е5 ц6

Овако је играо Маршал у мечу са Капабланком 1918. Црни напад може бити веома опасан по белог, а пошто се компензација црног заснива на позиционим основама, веома је тешко (скоро немогуће) да се овај напад побије, и бели су анализирали позиције и преко 30. потеза, не би ли нашли решење, али без успеха. Маршалов напад је веома оштро отварање и многи познати играчи су га избегавали, као, рецимо Каспаров, са потезима 8. а4 или 8. х3, уместо 8. ц3.

Главна линија ЗАТВОРЕНЕ варијанте:

3. …а6 4. Ла4 Сф6 5. 0-0 Ле7 6. Те1 б5 7. Лб3 д6 8. ц3 0-0

Бели сад може играти 9. д3 или 9.д4 али најчешћи потез је 9. х3, који припрема д4 и истовремено спречава везивање белог коња са ловцем на г4. Бели се припрема да одигра д4 са следећим Сбд2-ф1-г3 како би учврстио тачку е4, а затим да искористи пар ловаца на отвореним линијама за напад на црно краљево крило. Црни ће покушати да спречи овај маневар белог коња ширењем даминог крила и притиском на пешака е4.

У главној линији имамо следеће варијанте:

1.) Варијанта Пилника 9. д3Варијанта Пилника, именована по Херману Пилнику, је такође позната као Тајхманова варијанта из партије Тајхман-Шлехтер, Карлсбад 1911. Бели игра 9. д3 намеравајући да касније напредује на д4 под повољнијим околностима. Мада д2.д3-д4, личи да губи темпо, бели је у могућности да не одигра потез х3 и стим враћа темпо, нарочито ако црни одигра Лб7. 2.) Варијанта Богољубова 9.д4 Лг4Варијанта Богољубова је главни разлог зашто бели игра 9. х3 уместо 9. д4. После 9. …Лг4 бели се осећа врло нелагодно под везивањем. Варијанта је настала из чувене партије Капабланка-Богољубов, Лондон 1922.
3.) Варијанта Чигорина 9. х3 Са5Варијанта Чигорина, названа по Михаилу Чигорину, почетком 20.-тог века постала је главна одбрана црног у шпанској партији следећих 50 и више година. Са коњем на а5 црни тера белог ловца са дијагонале а2-г8 и ослобађа ц пешака за развој црног даминог крила. Последњих година тој варијанти је опала популарност јер црни мора изгубизти неко време враћајући коња у игру са а5. 4.) Варијанта Зајцева 9.х3 Лб7Варијанта Зајцева је промовисана самим Зајцевим, који је био тренер Карпова дуги низ година. Са 9. …Лб7 црни припрема притисак на тачку е4, па игра може постати врло оштра.
5.) Варијанта Брејера 9. х3 Сб8Варијанту Брејера је први поставио на видело дана Ђула Брејер око 1920 године, али није постала популарна све до 60.-тих година прошлог века, када је први почео да је користи Борис Спаски, који је постигао одличне резултате у овој варијанти. Са 9. …Сб8 црни ослобађа црног ц пешака и намерава да коња премести на д7 одакле брани пешака на е5. Следећи потези црног би били Лб7 и ц5, са којима постиже задовољавајућу игру. 6.) Варијанта Карпова 9. х3 Сд7Варијанту Карпова применио је Карпов у мечу са Каспаровим 1990. Варијанта је солидна, али ипак мало пасивна, па је Каспаров постигао предност.
7.) Варијанта Холмова 9. х3 Ле6Варијанта Холмова била је популарна 80.-тих година прошлог века, али се данас ретко игра. 8.) Варијанта Смислова 9. х3 х6Варијанта Смислова има сличан план варијанти Зајцева. Са 9. …х6 црни се припрема да одигра 10. …Те8 и 11. …Лф8, без опасности од Сг5. Ипак овај губитак темпа даје белом могућност да одигра планирано Сбд2-ф1-г3. Каспаров је изгубио од компјутера Deep Blue 1997. Један од најбољих наших велемајстора Светозар Глигорић је често користио варијанту Смислова.

Шкотска партија

C45

1.e4 e5 2.Сф3 Сц6 3.д4 ед 4.С:д4.

Назив је добила после меча у дописном шаху 1824. између Единбурга и Лондона. Била је веома популарна у 19. веку, али почетком 20. века најјачи шахисти тог доба почели су да је избегавају зато што напушта тензију у центру доста рано и дозвољава црном да лако изједначи игру.

Анализа овог популарног отварања је први пут публиковао Е. Шмид у часопису Deutsche Schachzeitung (1889), а систематичнијуанализу је дао В. Штајниц у књизи The Modern Chess Instructor(1889). Допринос шаховској теорији за ово отварање дали су и Стаунтон, Паулсен, Цукерторт, Ланге, Мизес. Својим идејама отварање су касније обогатили и Тартаковер, Ларсен, Хорт. У последње време употребљавали су је Каспаров и Тиман, као оружје изненађења.

Основне варијанте:

А.

4…Сф6 5.Сц3 Лб4 6.С:ц6 бц 7.Лд3 д5 8.ед цд 9.0-0 0-0 10.Лг5 Ле6

(није лоше ни 10…ц6 11.Дф3 Ле7 12.Тае1 х6 13.Л:х6 гх 14.Де3 д4 15.Д:х6 Дд6 – Ласкер-Аљехин, и бели има форсирани вечити шах).

Интересантна је и идеја Глигорића – 11…Лд6?! 12.Л:ф6 Д:ф6 13.Д:ф6 гф 14.Се2 ц5=;

11.Дф3 Ле7 12.Тае1 Тб8 13.Сд1 ц5 14.Лф5 Л:ф5 Д:ф5 Лб6=

Б.

5.С:ц6 бц 6.е5 Де7

(6… Сд5 7.Лд3 Дх4?! 8.0-0 Лц5 9.Сд2 0-0 10. Се4 Ле7 11Те1 д6 12.ц4 Сб4 13.Сф6+! Л:ф6 14.Те4; 6… Се4 7.Дф3 Дх4 8.г3 Сг5 9.Де2 Де4 10.Л:г5! Д:х1 11.Сц3) 7.Де2 Сд5 8.ц4 Ла6 9.Сд2 Сб4! 10.Сф3 ц5 11.а3 Сц6 = Заслужује пажњу и 9… ф6?!; интересантна варијанта је 9.б3 г6! 10.Лб2 Лг7 11.Сд2 Сб4! 12.Сф3 ц5 =

В.

4… Лц5 5.Сб3

[5.Ле3 Дф6 6.ц3 (Сб5 Л:е3 7.фе Дх4+ 8.г3 Д:е4 9.С:ц7+ Кд8 10.С:а8 Д:х1=) 6… Сге7 7.г3 д5 8.Лг2 де 9.Сб5 Л:е310.С:ц7 Кф8 11.0-0 Тб8 12.фе Де5=; 5.Сф5?! Дф6 6.Сц3 Сге7 7.Се3 0-0 8.г3 Се5 9.ф4 С5г6 10.Лг2 ц6 11.0-0 д5 12.Кх1 Л:е3 13Л:е3 де 14.Дц1 Лф5=, Љубојевић-Карпов, Монтреал, 1979)]

Филидорова одбрана

C41

1.e4 e5 2.Sf3 d6.

Отварање спада у отворене игре. Први пут се спомиње у Гетингенском рукопису, књизи Л. Лусенија. Ф. Филидор је касније унапредио ово отварање (отуда и назив). Отварање није задовољавајуће за црног, бели има респектабилну позицију. У савременој турнирској пракси се ређе игра.

Идеја одбране је да црни јача тачку е5, али има тесну и пасивну позицију. бели има бољу и активнију игру.

Класична варијанта: 3.д4 Сф6

(Старија варијанта 3…ф5?! води ка предности белог: 4.Лц4 фе 5.С:е5 д5 6.Дх5+ г6 7.С:г6 Сф6 8.Де5+ Ле7 9.Лб5+, добро је и 4.Сц3). После 4…Сц3 постоје два основна наставка:

А. 4…Сбд7 (систем Хенема)

5.Лц4 Ле7 6.0-0 (добро за црног је 6.Л:ф7+? Кф7 7.Сг5 Кг8 8.Се6 Де8 9.С:ц7 Дг6 10.С:а8 Д:г2 или 6.Сг5? 0-0 7.Л:ф7+ Т:ф7 8.Се6 Де8 9.С:ц7 Дд8 10.С:а8 е5!) 6…0-0 7.Де2 ц6 8.а4 Дц7(игра се и 8…ед 9.С:д4 С:е4?! 10.С:е4 д5 11.Сфд5 ц 12.Лх6!) 9.х3 (добро је и 9.а5?! или 9.Лг5) 9…б6 10.Тфд1.

Б. 4…ед 5.С:д4

(Заслужује пажњу Морфијев напад 5.Д:ф4) 5…Ле7 (у случају 5…г6 6.Ле3 Лг7 7.Дд2 0-0 8.0-0-0 Тфе8 9.ф3 Сц6 10.х4) 6.Лф4 (није лоше ни 6.г3) 6…0-0 7.Дд2 а6 8.0-0-0 д5 9.е5 (добро је и 9.ед С:д5 10.Сф5 Сф4 11.Де3 Лг5 12.Т:д8 Т:д8 13.Де4 Се2+ 14.Кб1 С:ц3+ 15.бц Т:д1+ 16.Кб2 Лц1+ 17.Кб3 Ле6+ 18.Лц4)9…Сх5 10.Ле3.

Одбрана два коња

C55-C59

 

Одбрана спада у отворена отварања. Почиње потезима 1.е4 е5 2.Сф3 Сц6 3.Лц4 Сф6.

Прве анализе овог отварања урадио је Полерио у 16. веку. Морфи и Штајниц су касније унапредили отварање. Капитални допринос за игру црног дао је Чигорин. Керес и Фишер су га често играли.

Идеја отварања је да црни покушава да преузме иницијативу нападом на пешака е4; у исто време се спречавају опасности по црног краља.

Основни наставци су: 4.Сг5 (одмах се напада тачка ф7) или 4.д4

А. 4…д5 5.ед

а) 5…Са5 (после 5…С:д5 6.С:ф7 К:ф7 – ова жртва фигуре је била у партији Полерио-Доменико, Рим 1610;

7.Дф3+ Ке6 8.Сц3 Сб4 9.Де4 или а3, и 6.д4 Лб4+ 7.ц3 Ле7 8.С:ф7 К:ф7 9.Дф3+ Ке6 10.Де4! са снажним нападом белог; у случају 5…б5 6.Лф1 С:д5 7.Л:б5 Лб7 8.д4 ф6 9.0-0) 6.Лб5! [после 6.д3 х6 7.Сф3 е4 8.Де2 С:ц4 9.дц Лц5 (добро је и 9…Лб4+ 10.ц3 0-0) 10.Сд2 0-0 11.Сб3 Лг4 12.Дф1 Лб4+ 13.ц3 Ле7 14.х3 Лх5 15.Ле3 Сд7 16.г4 Лг6 17.Сд2 Се5 18.0-0-0 б5!, Салве-Маршал, Беч, 1908)]

6…ц6(мање играно али могуће 6…Лд7 7.Де2 Ле7) 7.дц бц 8.Ле2 [8.Дф3 – Тб8 (8…цб?!) 9.Лд3 х610.Се4 Сд5 11.Сг3 г6 12.0-0 Лг7 13.Сц3 Сб4 14.Ле4 ф5)] 8…х6 9.Сф3 [9.Сх3?! Штајниц: 9…Лц5 10.0-0 0-0 11.д3 Сб7 (11…Л:х3 12.гх Дд7 13.Лф3! Д:х3 14Сд2, Фишер-Бисгер, Њујорк, 1963)

12.Сц3 Лб6 13.Лф3 Сд5=] 9…е4 10.Се5 Дц7 [10…Дд4?! 11.ф4 Лц5 12.Тф1 Дд813.ц3 Сд5 14.Да4 0-0 15.Д:е4, уз бољу игру белих. Није лоше ни 10…Лд6 11.ф4 (11.д4 ед 12.С:д3 Дц7 13.б3 0-0 14.Лб2 Сд5) 11…Дц7 12.0-0 0-0 13.Сц3 Лф5 14.а3 Сд5= Тиман-Глигорић, Бад-Лаутерберг, 1977]

11.ф4 Лц5 12.ц3 Сб7 13.б5 Лб6 или Лд6=

б) 5…Сд4?! (варијанту је увео у праксу Фрицем, 1904) 6.ц3 б5 7.Лф1! С:д5 8.Се4 [8.цд Д:г5 9.Л:б55+ Кд8 10.0-0 Лб7 11.Дф3 Тб8 12.Сц3 ед 13.Се4 Дг6: 8.х4 х6 9.Се4 (9.С:ф7?!) 9…Се6 10.Л:б5+ Лд7 11.Да4 Ле7 12.Л:д7+ Д:д7 13.Д:д7 К:д7 14.ф3+] 8…Дх4 9.Сг3 Лг4 10.ф3 е4! 11.цд Лд6 12.Л:б5+ Кд8 13.0-0 еф 14.Т:ф3 Тб8 15.а4а6 16.Лф1 Те8 17.Сц3 Гуфељд).

Б. 4…Лц5?!

а) 5.С:ф7 Л:ф2+ 6.К:ф2 (6.Кф1 Де7 7.С:х8 д5 8.ед Сд4) 6…С:е4+ 7.Кг1 Дх4 8.г3 С:г3 9.С:х8 д5 10.Дф3 Дд4+ 11.Де3 С:х1 12.Лб5 Дг4+ 13.К:х1 Лф5=

б) 5.Л:ф7+ Ке7 6.Лд5 Тф8 7.Сф3 Де8 (7…д6 8.ц3! Лг4 9.Л:ц6 бц 10.д4) 8.ц3 Дх5 9.0-0 д6 10.д4 ед 11.Л:ц6 бц 12.цд Лб6 13.Сц3.

в) 5.д4 д5 6.Л:д5 С:д4 7.С:ф7 Де7 8.С:х8 Лг4 9.ф3 С:д5 10.фг Дх4+ 11.г3 Дх3.

В. 4.д4 ед

а) 5.0-0 [5.Сг5_! д5 (може и 5…Се5) 6.ед Де7+ 7.Кф1 Се5 8.Д:д4 С:ц4 9.Д:ц4 х6 10.Сф3 Дц5 11.Д:ц5 Л:ц5 12.ц4 Лф5)]

б) 5…С:е4 (5…Ле7 6.Те1) 6.Те1 д5 7.Л:д5 [7.Сц3?! дц3 (може и 7…дц4) 8.Л:д5 Ле6 9.Л:е4 Лб4! 10.б3 Д:д1 11.Т:д10-0] 7…Д:д5 8.Сц3 Да5 9.С:е4 Ле6 10.Лд2 [савремена варијанта: 10.Лг5 х6 11.Лх4 Лб4 12.Те2 г5 13.а3 Ле7 14.б4 Дд5 15.Лг3 0-0-0; 10.Сег5 0-0-0 11.С:е6 фе 12. Т:е6 Лд6 13.Де2 Дх5 14.х3 (14.Лг5 Л:х2+ или 14.Лд2 д3!) 14…Тде8 15.Лд2 Се5! 16.Т:е8+Т:е8=] 10…Лб4 11.С:д4 С:д4 12.ц3 Ле7 13.цд Дд5 14.Лб4 Л:б4 15.Да4 Дц6 16.Д:б4 0-0-0 17.Сц5 Лд5 18.Тац1 Дг6!=

в) 5…Лц5?! 6.е5 (ову варијанту је увео у шаховску праксу Макс Ланге, 1854) 6…д5 [6…Сг4 7.Лф4 д6 (…0-0 8.х3 Сх6 9.Л:х6 гх 10.ц3) 8.ед Л:д6 9.Те1+ Кф8 10.Л:д6+Д:д6 11.ц3 Дц5 12.Сбд2 д3 13.Сд4 С:д4 14.цд Д:д4 15.Дф3 Дф6=] 6…д5 7.еф дц 8.Те1+ Ле6 9.Сг5 Дд5 10. Сц3 Дф5 11.Сце4 (11.г4 Дг6!) 11…0-0-0 12.г4 Де5 13.С:е6 фе 14.Лг5 Тд7 15.фг Тхг8 16.Лф6 Дд5 17.С:ц5 Д:ц5 18.Т:е6 Сд8 19.Те4+ (Фас-Пукшански, Лењинград, 1976).

Г. 5.е5 д5

[5…Сг4 6.0-0 (добро је и 6.Де2) 6…д6 7.ед Д:д6 8.Са3 а6 9.х3 Сф6 10.Сг5 Сд8 11.Те1+ Ле7 12.Де2 Се6 13.ф4; 5…Се4 6.Де2 Сц5 7.0-0 Ле7 8.Тд1 0-0 9.С:д4+] 6.Лб5 Се4 7.С:д4 са следећим варијантама:

а) 7…Лц5 8.Ле3 (8.0-0 0-0 9.Л:ц6 бц 10.Ле3 Де8 11.ц3 ф6!) 8…0-0 9.С:ц6 бц 10.Л:ц5 С:ц5 11.Л:ц6 Ла6 12.Сц3! д4 13.Л:а8! Д:а8 14.Д:д4.

б) 7…Лд7 8.Л:ц6 бц 9.0-0 Лц5 (9…Ле7 10.ф3 Сц5 11.ф4 Се4 12.ф5 Лц5 13.е6 фе 14.фе Л:е6 15.Дх5+ Кд7 16.Ле3 Де8 17.Де2) 10.ф3 Сг5 11.Ле3 (11.ф4 Лг4!) 11…Лб6 12.Дд2 (12.ф4?! Се6 13.ф5 С:д4 14.Л:д4 ц5=) 12…х6 13.Сб3 0-0 14.Сц3 ф5 15.ф4 Се6 16Са4 Де7= (Егорд-Лундин, Осло, 1971)

Руска партија (одбрана Петрова)

С42

1.е4 е5 2.Сф3 Сф6

Припада у отворена отварања. У првој половини XIX века први су је истраживали и дали допринос шаховској теорији, руски шахисти А. Петров и К. Јаниш (отуда и назив). Од савремених шахиста играли су је А. Карпов, В. Смислов, Б Ларсен, А. Јусупов и др.

Основна идеја отварања је притисак црног на тачке е4 и д5 у комбинацији са брзим развојем фигура. У многим другим варијантама јављају се симетричне позиције које захтевају од црног прецизну игру. Руска партија даје црном веће шансе за изједначење позиције.

Основне варијанте:

А.

3.С:е5 д6 (лоше је 3…С:е4? 4.Де2 Де7 5.Д:е4 д6 6.д4 Сд7 7.Сц3±) 4.Сф3 (4.Сц4 С:е4 5.Сц3 С:ц3 или Сф6=; некоректни напад Кохрена: 4.С:ф7?! К:ф7 5.Лц4+ д5 6.ед Лд6) 4…С:е4.

а) 5.д4 д5 6. Лд3 Ле7 (неуобичајено је 6…Лд6 или 6…Сд7) 7.0-0 Лг4 8.ц4 (могуће је и 8.Те1 Лг4 9.ц3 или 9.ц4) 8…Сф6 (алтернатива је и 8…Лг4 9.Те1 Сф6 10.цд или 10.Сц3 дц 11.Л:ц4 0-0 12.Л:ф3!? – ти је и 10…С:д5 – 11.Д:ф3 Д:ф5=) 9.Сц3 Л:ф3 10.Д:ф3 С:д4 11.Де3+ Се6 12.цд С:д5 13С:д5 Д:д5 14.Ле4 Дб5 15.а4 Да6 (Каспаров-Карпов, меч 1986)

б) 5.Де2 (варијанта Емануела Ласкера) 5…Де7 6.д3 Сф6 7.Лг5 Д:е2+ (заслужује пажњу и 7…Сбд7?!, Бронштајн) 8.Л:е2 Ле7 9.Сц3 ц6 10.0-0-0 Са6 11.Тхе1 Сц7 12.Лф1 Се6 13.Лд2 Лд7= Спаски – Петросјан, 1969)

Б.

3.д4 – Штајницов систем

а) 3…ед 4.е5 Се4 5.Д:д4 (5.Де2?! Сц5 6.С:д4 Сц6!) 5…д5 6.ед С:д6 7.Сц3 (могуће је 7.Лд3 или Лг5)7…Сц6 8.Дф4 Лф5 (на 8….Ле6 или Ле7 добро је 9.Лд3; у случају 8…г6 9.Лб5! Лг7 10.Л:ц6+ бц 11.0-0 0-0 12.Ле3 Дф6 13.Д:ф6 Л:ф6 14.Лд4; Суетин – Вистанецкис, 1960) 9.Лб5 Де7 10.Ле3 (добро је и 10.Кф1 Ле4 11.Ла4!; Суетин) 10…С:б5 11.С:б5 Дб4+ 12.Д:б4 Л:б4+ 13.ц3 Лд6 14.С:д6 цд 15.Лф4

б) 3…С:е4 4.Лд3 д5 5.С:е5 Лд6 (интересантно је 5…Сбд7?!) 6.0-0 0-0 7.ц4 (7.Сц3 или Сд2) 7…Л:е5(7…Сц6?!) 8.де Сц6 9.ф4 (9.цд Д:д5 10.Дц2 Сб4 11.Л:е4 С:ц2 12.Л:д5 Лф5! 13.г4 Л:г4 14.Ле4 С:а1 15.Сц3 Лх3=, Трифуновић).

Дански (Нордијски) гамбит

C21

Желео бих прво да вам објасним реч ГАМБИТ. То вам је кад бели или црни у отварању жртвује једног или више пешака за бољи развој и иницијативу.Постоји много врста гамбита, који су добили име по играчу који је измислио тај гамбит или по отварању из ког потиче.

Дански или нордијски гамбит почиње овим потезима:

1. е4 е5 2. д4 ед4 3. ц3 дц3 4. Лц4 цб2 5. Л:б2

Бели је жртвовао два пешака за веома брзи развој фигура и напад, али црни може да прихвати цео гамбит без проблема.

Црни такође може и да одбије овај гамбит, у обадва случаја са веома добром игром, јер је овај гамбит био примењиван вековима, па је тотално разрађен. Иако се сматра обореним и некоректним отварањем, овај опасни гамбит и данас може послужити као изненађење. Почетком 20. века повремено су га играли славни мајстори као Аљехин, Маршал, Блекберн и Мизес. После проналаска адекватних наставака за црног више се не игра на озбиљном професионалном нивоу. Међутим, на клупским, аматерским и брзопотезним такмичењима и данас се примењује, па може послужити као неугодно изненађење за неприпремљеног противника.

Ово што видите на слици је почетна позиција данског гамбита. Бели је био веома озбиљан жртвујући чак два пешака и зато црни мора да игра веома пажљиво. Белом је план да комплетно развије све своје фигуре например… коња на ц3, коња на е2, да направи рокаду, да даму стави на б3, Топа са а линије на д1 итд. Црни има избор потеза од којих наводим 5…Сф6?!, 5…д5!!, 5…д6, 5…Лб4.

Да кренемо са 5…Сф6

 Ово није нарочито добар потез јер дозвољава белом да помери пешака на е5 и тиме отера коња.
5…д5!!

 Одличан потез !!! Идеја му је да врати једног пешака стим што ће црни ослободити игру.

6. Л:д5 Сф6!

 Овај потез изгледа лоше, али морате пажљивије да погледате ову позицију.

7. Л:ф7 К:ф7
8. Д:д8

и бели зарађује краљицу, али да ли је то баш тако ???

8….Лб4+!!

Изненађење црног…даје шах и притом напада белу даму топом. Бела дама мора да се врати на д2 и после узимања црног , материјал је исти и код белог и црног једино што бели има мало већу контролу центра.

9. Дд2 Л:д2
10. С:д2

После 5….д6 бели има веома активне фигуре.

После 5….Лб4+ бели има много бољи развој фигура и лако долази до претњи мата.

Оставите одговор