Poluotvorene igre

Сицилијанска одбрана

B20-B99

Сицилијанска одбрана је шаховско отварање које почиње потезима 1. е4 ц5

Потез ц5 у сицилијанки, је најпопуларнији одговор на први потез белог е4 и досад је постигао најбоље реултате. Многи шахисти обожавају ово отварање, а међу њима и моја маленкост.

Бели је постигао са првим потезом д4 проценат од 56.1 у 296.200 партија, али и пуна два процента мање (54.1) у 349.855 партија које почињу са е4. Главни „кривац“ за то је сицилијанска одбрана.

Велемајстор Џон Нан примећује да је разлог популарности сицилијанске одбране њена борбена природа, и у многим линијама црни не игра само на изједначење, већ покушава да оствари предност.

Напредовањем ц пешака за два поља, црни остварује контролу поља д4 и почиње борбу за центар. Први потез црног 1…ц5 разбија симетрију, која би настала после 1…е5, и то снажно утиче и на вође белих и црних фигура. Бели отварајући се краљевим пешаком покушава да игру задржи на краљевом крилу, а црни покушава да игру води на дамином крилу.

Сицилијанску одбрану је први пут анализирао Ђулио Полерио 1594. у свом „приручнику за шах“.

Доста касније, велики француски играч и теоретичар, Андре Даникан Филидор је овако говорио о сицилијанској одбрани…“Овај начин отварања игре…је апсолутно дефанзиван, и врло далеко од тога да је најбољи.“ Популарност сицилијанке је скочила у 19. веку када су многи познати шахисти играли ову одбрану и наставила се све до данас.

Сицилијанска одбрана има велики број варијанти и проучити све би био огроман посао, па ћемо погледати само неколико основних варијанти, а ко жели више нека погледа књиге на интернету.

Отворена сицилијанка 2.Сф3 и 3. д4

Око 75 посто игара које почињу са 1. е4 ц5  наставља са 2. Сф3 после чега црни има три главне опције на располагању…2. …д6, 2. …Сц6, 2. …е6. Линије у којима бели игра 3. д4 се називају варијанте отворене сицилијанке и резултирају у екстремно компликованим позицијама. Бели има предност у развоју и више простора на краљевом крилу, па може покушати напад. Ово се балансира предношћу црнога у центру и отвореном ц линијом, коју црни користи за противнапад на дамином крилу.

2. …д6 3. д4 цд4 4. С:д4 Сф6 5. Сц3

Црни најчешће игра потез 2. …д6 на 2. Сф3, ово омогућава коњу са ф6 да напада пешака на е4 без опасности од гурања пешака на е5. Игра се обично наставља са 3. д4 цд4 4. С:д4 Сф6 5. Сц3.

Црни се сад може одлучити за једну од 4 могуће варијанте…

  1. Најдорфова 5. …а6
  2. Змајева 5. …г6
  3. Класична 5. …Сц6
  4. Шевениншка 5. …е6

Најдорфова варијанта 5. …а6

Најдорфова варијанта је најпопуларнији систем за црнога у сицилијанки.

Најдорфова намера са 5. …а6 је била да припреми е5 у следећем потезу и да добије предност у центру. Потез 5. …а6 спречава белог да да шах на б5, спречава смештања белих коња на б5 и припрема противнапад на дамином крилу са б5.

Каспаров је прихватио потез 5. …a6, али није користио следећи потез е5, него е6. Потез 5. …а6 привремено спречава напад белог са г4, који је најопасније оружје белог против шевенингена.

Тренутно најопасније оружје белог против најдорфове варијанте је 6. Ле3. Ово је такозвани „енглески“ напад јер су га највише употребљавали енглески верлемајстори Муреј Чендлер, Џон Нан и Нигел Шорт. Бели има идеју да игра ф3, Дд2, г4 и онда велику рокаду.

Раније је главна линија белог против Најдорфова варијанте била 6. Лг5 е6 7. ф4 када бели прети да нападне везаног коња са е5. Црни отлања везивање са Ле7, после чега бели игра Дф3 и 0-0-0.

Бели има још неке варијанте у 6. потезу, нпр. 6.Ле2 која припрема рокаду на краљевом крилу и доста је мирнија варијанта од 6. Ле3 и 6. Лг5.

ЗМАЈЕВА варијанта

1. е4 ц5 2. Сф3 д6 3. д4 цд4 4. С:д4 Сф6 5 Сц3 г6

У змајевој варијанти црни фијанкетира ловца на дијагоналу а1- х8. Добила је име 1901. године од Дуз-Хотимирског који је приметио сличност између поставке црног краљевог крила и и звезда у Драко констелацији у астрономији.

Најопасније оружје белог против змајеве варијанте је „југословенски напад“ који почиње са 6. Ле3 Лг7 7. ф3 0-0 8. Дд2 Сц6

и тада бели има на располагању два добра потеза 9. 0-0-0 и 9. Лц4. Ова варијанта води ка екстремно оштрим позицијама, зато што противници рокирају на супротне стране и игра почиње да буде трка ко ће пре успети… да ли бели са својим нападом на краљевом крилу или црни са својим противнападом на дамином крилу. Главна алтернатива белог за југословенски напад је класична варијанта 6. Ле2.

Класична варијанта 5…Сц6

У овој варијанти, црни једноставно развија коња на природно поље, избегавајући за моменат развој свог краљевог ловца.

Најчешћи одговор белог је 6. Лг5, Рихтер-Раузеров напад. Потез 6. Лг5 је проналазак Курта Рихтера, којим прети да дуплира црне пешаке и прави змајевку неупотребљивом.

После 6…е6 Всеволод Раузер увео је модеран план Дд2 и 0-0-0, 1930. године. Притисак белог по д линији често тера црног да на Л:ф6 одговори гф6, пошто дама брани пешака на д6. Ово слаби црну пешачку структуру на краљевом крилу, зашта црни добија ловачки пар и пешачки вишак у центру, које предности је веома тешко искористити.

Друга популарна варијанта је 6. Лц4, која развија ловца на веома агресивно поље ц4. Црни обично одговара са 6…е6, ограничавајући дејство ловца, мада бели може појачати притисак на поље е6 гурајућу пешака ф2-ф4-ф5.

После 7. Ле3 Ле7 бели може рокирати на краљевом крилу (Созинова варијанта) или направити велику рокаду са 8. Де2 и 9. 0-0-0 (Велимировићев напад).

Уместо 6…е6 црни може испробати Бенкеов потез 6…Дб6 Велимировића.

Потез 6. Ле2 дозвољава црном да бира између 6…е5, варијанту Болеславског, 6…е6 шевенишке варијанте и 6…г6

Шевениншка варијанта 5…е6

У шевениншкој варијанти црни задовољава себе са „малим центром“ (пешаци на д6 и е6) и спрема рокаду на краљевом крилу. Због тога је Паул Керес увео 6. г4 (Кересов напад) још 1943. Бели намерава да отера црног коња са г5. То црни спречава са 6…х6. Бели је добио простора на и упозорио црног да не рокира на краљевом крилу. Ако компликације после 6.г4 нису по укусу белог, главна алтернатива је 6.Ле2. Мада теорија говори да црни може имати једнаку игру у Кересовом нападу, играчи често играју прво 5…а6 (уместо 5…е6). Било како било, ако бели чврсто намаравају да одиграју г4, они би требало да тај напад прво припреме,

2…Сц6 3. д4 цд4 4. С:д4

2…Сц6 је природан развојни потез и такође припрема Сф6 После 3. д4 Цд4 4. С:д4, најчешћи потез црнога је 4…Сф6, на шта бели одговара са 5. Сц3. У овом моменту црни може одиграти 5…д6 преводећи игру у класичну варијанту, може одиграти варијанту Свешникова 5…е5, или 5…е6, преводећи у одбрану 4 коња.

Варијанта Свешникова 4…Сф6 5. Сц3 е5

Варијанту Свешникова су ревитализирали Евгениј Свешников и Генадиј Тимошченко средином 70.тих година прошлог века. Раније се ова варијанта називала Ласкерова или Пеликанова варијанта. Свешниково третирање ове варијанте довело је до кључног ревитализирања овог отварања. Потез 5…е5 изгледа анти-позиционо јер оставља црног са заосталим д пешаком. такође црни мора да прихвати дуплирање пешака у главној линији отварања. Ово отварање је у великој мери популарисано кад је Свешников приметио динамички потенцијал за црнога током 70.тих и 80.тих. данас је ова варијанта сицилијанке екстремно популарна и међу аматерима и међу велемајсторима.

Главна линија после 5…е5 следи…

6. Сдб5 теоријски критичан потез претећи Сд6+. На све остале потезе белог ,црни лако изједначава.

6… д6 црни не дозвољава шах на д6.

7. Лг5 бели се спрема да елиминише скакача на ф6.

7… а6 црни тера белог коња на повратак.

8. Са3 бели може одиграти и 8. Л:ф6, па тек онда Са3.

8… б5!

8… б5 је оригинална Свешникова иновација, контролишући ц4 и претећи б4 са двоструким нападом на коње. Тренутно ову варијанту називамо варијанта Чељабинска.

Варијанта Свешникова је постала веома популарна на мајсторском нивоу, мада је са 5…е5 направљен заостали пешак на д6 и ослабљено поље д5. За узврат, црни добија снажну тачку у центру и добија време на путовању белог коња на ивицу табле.

У позицији на дијаграму бели обично отклања претњу б4 играјући 9. Л:ф6 или 9. Сд5 с којим потезом бели тера ствари много мирнијем током, него са ригидним Л:ф6.

Убрзана змајевка 4… г6

Исто као и у стандардној варијанти змајевке, црни развија ловца на г7. Разлика између варијанти је што црни избегава сад да одигра д6, да би у будућности могао да одигра д5. На пример, ако бели пожели да одигра југословенски напад са 5. Сц3 Лг7 6. Ле3 Сф6 7. ф3 0-0 8. Дд2 црни може са 8… д5 да веома лако изједначи игру.

Критичан тест потеза црног је Мароцијева варијанта са 5. ц4. Са овим бели спречава напредовање црних пешака на б5 и д5. Уопштено узевши, ова варијанта нема толико тактике, као остале варијанте змајевке и игра се своди на стратегијско маневрисање.

После 5. ц4 главна линија иде овако… 5… Лг7 6.Ле3 Сф6 7. Сц3 и сад су најчешћи потези црног 7… 0-0 или 7… Сг4.

1. е4 ц5 2. Сф3 е6 3. д4 цд4 4. С:д4

Потез црнога 2…е6 даје предност развијању црнопољног ловца. После основних потеза горе, црни има три начина одбране…

4. … а6 варијанта Кана.
4. … Сц6 варијанта Тајманова
4. … Сф6

треба запазити да бели у овој варијант 4…Сф6 не може играти 5.е5? због 5… Да5+ и пада опешак на е5.

Варијанта Тајманова 4 … Сц6

Црни развија свог коња на природно поље и чува опције отвореним у вези са развијањем осталих фигура.

Једна од идеја ове варијанте је да развије краљевог ловца на б4 или ц5. Бели може ово да спречи са 5. Сб5 д6 и онда са 6. ц4 може употребити Мароцијеву варијанту. Крајња позиција после 6.ц4 Сф6 7. С1ц3 а6 8. Са3 б6 је позица која подсећа на јежа.

Данас се чешће среће 5 Сц3 него Сб5, а после тога настављамо са идејом Тајманова да одигра прво 5…а6, па онда 6… Сге7 и С:д4.

Канова варијанта 4. …а6

Названа по Илији Кану. Играјући 4…а6 црни спречава Сб5 и припрема евентуелно б5. Најчеђшћи одговор белог је 5.Сц3 и прави проблеме црном да развије краљево крило, јер ако развије коња на ф6 то може иницирати белог да настави са е5, који прави црном слабоћу на д6 и тера коња на бескорисно поље. Црни зато контролише напредовање пешака е5 са 5… Дц7.

Варијанта 4 коња 4. … Сф6 5. Сц3 Сц6

Варијанта 4 коња је један од начина да се постигне варијанта Свешникова. Овакав ред потеза је да се избегне варијанта Росолима, коју ћемо видети касније. Бели није обавезан да одигра варијанту Свешникова у овој позицији, већ може наставити 6. С:ц6 бц6 7. е5 Сд5 8. Се4.

Ако црни не намерава да игра варијанту Свешникова, може одиграти 6…Лб4, где ће црни изгубити ловачки пар, али зато стећи активну игру фигура.

Сф3 без 3.д4: алтернативе за трећи потез белога

Бели , нормално, може одиграти 2.Сф3 без намере да оповуче потез д4…

2 … д6 без 3. д4

После 1. е4 ц5 2. Сф3 д6 најважноја алтернатива белог на д4 је 3. Лб5, позната као Московска Варијанта напада Канал-Соколскога.

Велемајстори често бирају ову варијанту када желе да избегну набифлане варијанте. Експерти за ово отварање су Сергеј Рубљевски и Томас Орал. Црни може да блокира овај шах са 3. … Лд7, 3. … Сд7 и 3. … Сц6. Најчешћи одговор црног је 3. … Лд7 када после 4. Л:д7 Д:д7 када бели може одиграти 5. 0-0 са следећим ц3 и д4 или 5. ц4 у стилу Мароцијеве варијанте.

Варијанта „The World Team Variation“ напада Канал-Соколскога изгледа овако: 5. ц4 Сц6 6. Сц3 Сф6 7. 0-0 г6 8. д4 цд4 9. С:д4 Лг7 10. Сде2 Де6 нападајући пешаке на е4 и ц4. Овај потез је препоручила Ирина Круш и игран је у чувеној он-лајн партији „The World„1999. године.

Друга могућност за белог је 3. ц3 са намером да формира пуни центар са д4 у следећем потезу. Најчешћи наставак је 3. … Сф6 4. Ле2 када наставак 4. … С:е4 губи због 5. Да4+.

У последње време наставак 3. Лц4 се показао као веома занимљив, мада теорија за овај потез не постоји.

2. …Сц6 без 3. д4

Варијанта Росолима 3. Лб5

ова варијанта је најпознатији наставак белог уместо 3. д4 и повезана је са „Московском Варијантом“.

намера белог је да измени коња на ц6, а најчешћи одговори црнога су 3. … г6 (спремајући Лг7), 3. … д6 и 3. … е6 (спремајућу Сге7). Сергеј Рубљевски и Томас Орал, такође, често играју и ову варијанту.

2. … е6 без 3. д4

Бели често игра 3. Сц3, као причекни опотез. Са 3. д3 бели се равија у стилу краљевог индијског напада са г3 и Лг2. Fischer-Panno, Buenos Aires1970. Потез 3. ц3 се претвара у Алапинову варијанту после 3. … Сф6 или у варијанту француске одбране после 3. … д5 4. е5 Сц6 5. д4. Потез 3. б3 (спремајући Лб2) је безвезан, мада га је играо и Вестеринен 1970.

Алтернативе другог потеза белог

Да би ограничио избор црнога у великом броју варијанти, које има после 2. Сф3, бели може изабрати неколико варијанти.

2. Сц3 затворена сицилијанка

Главна линија затворене варијанте је следећа… 2. Сц3 Сц6 3. г3 г6 4. Лг2 Лг7 5. д3 д6 6. ф4 са следећим Сф3 и 0-0.

Алапинова варијанта 2. ц3

Оригинално апсолвиранo од Семјона Алапина, при крају 19. века вратила се у турнирску праксу 60.-тих година прошлог века захваљујући Свешникову и Васјукову. У данашње време највећи поборници Алапинове варијанте су велемајстори Сергеј Тивјаков и Едвард Розенталис. Циљ белог је да направи класични положај пешака са 3. д4, тако да црни мора одмах одговорити са 2. … Сф6 или 2. … д5. После правилне игре црнога бели нема никакве предности у отварању.

2. д4 цд4 3. ц3 Smith-Morra или Матуловићев гамбит

Овај потез 3. … дц3 је критичан. После 4. С:ц3 сумња се да бели има довољно компензације за пешака. Било како било, овај гамбит се може показати као веома опасан по црнога, ако је неприпремљен, јер има доста замки за неспремног.

2. Се2 Кересова варијанта

Ова варијанта је слична варијанти камелеона, тј. може прећи или у отворену сицилијанку после 3. д4 или у затворену сицилијанку са 3. г3.

2. б4 крилни гамбит

Идеја белог је да после 2. б4 цб4 одигра 3. а3 са одвлачењем црног пешака из центра и формирањем пуног центра са д4. правилном игром црни може постићи предност.

Каро-Кан

B10-B19

Почетна позиција КАРО – КАНА:

Одбрана Каро-Кан је шаховско отварање, које почиње потезима:

1. е2-е4 ц7-ц6 2. д2-д4 д7-д5.

Назив је добило по презименима двојице мајстора који су заслужни за његову полуларност и примену на такмичењима. Почео је да га примењује бечки мајстор Маријус Кан 1880. године, док је берлински мајстор Хорацио Каро, дао исцрпну анализу. Др Макс Еве је сматрао да Кан има више заслуга за ово отварање и да би га требало звати Кан-Каро. Интересантно је да су се на Шаховској олимпијади 1968. у Лугану састала двојица шахиста са презименима Каро и Кан. Каро је био из Венецуеле, а Кан из Монака.

Каро-Кан је омиљена одбрана шахиста позиционог стила, који воле чврст положај на табли са много фигура, а уз све то је решен проблем развоја црног ловца ц8. Велики познавалац овог отварања био је кубански велемајстор и светски првак Хосе Раул Капабланка.

У мечевима за светско првенство са Смисловом и Таљем др Михаил Ботвиник успешно је примењивао ову одбрану.

Радови совјетских шаховских теоретичара тридесетих година прошлог века обогатили су Каро-Кан новим идејама и оригиналним стратегијским шемама, које су омогућиле у одређеним варијантама иницијативу белом (напад Панова) и активну заштиту црном.

Анатолиј Карпов је велики познавалац одбране Каро-Кан. Са њом је остварио велики број победа. Већ много година та одбрана улази у његов почетни репертоар за црног, јављајући се основним и успешним оружјем у одговор на 1. e2-e4.

Од српских велемајстора Каро Кан је као црни успешно примењивао низ година др Петар Трифуновић.

Иако се ова одбрана ужива глас помало пасивне, али солидне и чврсте одбране, са успехом су је примењивали играчи, који су само случајно могли да изгубе Капабланка, Ботвиник, Смислов, Петросјан и Карпов.

Француска одбрана

C00-C19

1.е4 е6

Отварање је добило назив по француским шахистима који су га играли у XIX веку а после дописног меча између Лондона и Париза, одиграног 1834. године. Своју популарност је стекло у другој половини XIX и почетком XX века када су прве анализе објавили Јаниш, Штајниц, Тараш, Нимцович, Рубинштајн, а касније и Аљехин. Такође су цењене и идеје Ботвиника, Петросјана Болеславског, Раузера, Евеа, Улмана и Вагањана.

Француску одбрану карактерише пешачка структура белог (пешачки клин) што му омогућава активну игру по дамином крилу. Црни се спрема за контранапад ц7-ц5 (или ф7-ф6). Основни проблем црног је стешњеност позиције на дамином крилу.

I СИСТЕМИ С ПОТЕЗОМ 3.Сц3

А. Класична варијанта

1.е4 е6 2.д4 д5 3.Сц3 Сф6. Бели има два наставка: 4.Лг5 као подршка центру или 4.е5 после чега партија добија затворени карактер.

После 4.Лг5 разликујемо следеће варијанте:

1) Рубинштајнова варијанта: 4….де

Осим спокојног развоја 5.С:е4 Ле7 6.Л:ф6 Л:ф6 црни може играти и 6….гф!? што води сложеној игри.

 6….гф!? 

Варијанта 3….де 4.С:е4 Сд7 5.Сф3 Сгф6 6.С:ф6 С:ф6 такође има назив Рубинштајна, чиме бели добија активну игру својих фигура: 7.Лд3, Лг5 или Се5 (Капабланка).

2) Класична одбрана: 4.Лг5 Ле7 5.е5 Сфд7.

Бели захвата центар и мења црнопољне ловце 6.Л:е7 Д:е7 и учвршћује центар са 7.ф4. Црни се спрема да организује против напад у циљу разбијања центра са ц5 и ф6 како би активирао своје фигуре.

7….0-0 8.Сф3 ц5 9.Лд3 ф5 10.еф Т:ф6 11.Дд2 Сц6 12.дц С:ц5 13.0-0 С:д3 14.цд Лд7 15.Тае1

3) Штајницов систем: 3.Сц3 Сф6 4.е5 Сфд7.

Бели темпом захвата пространство у центру.

5.ф4 6.Сф3 Сц6 7.Ле3 (Болеславски) Дб6 8.Са4 Да5+ 9.ц3 цд 10.б4 – сложена игра са подједнаким шансама.

Б. Нимцовичев систем: 3.Сц3 Лб4.

Идеја система је – напад на дамином крилу нападом на коња на ц3 и даље преко ц5 и Да5 или Дц7, користећи неповезаност белих фигура на крилима. Насупрот томе, бели има тенденцију да се развијепо краљевом крилу. Бели игра 4.е5после чега црни може да поткопа положај белог центра преко 4….ц5 5.а3 Л:ц3+ (интересантно је и 5….Ла5!?; у корист белог 5….цд 6.аб дц 7.Сф3! или Дг4! са јаким притиско на црног)

 

 

Сада постоје три могућа наставка за белог: мирна позиција са 7.а4 или Кф3 и оштра саДг4!?

1) 7.а4

7….Да5 8Лд2 (Дд2) Сц6 9.Сф3 Сд7 10.Ле2 ц4 (ф6!?) 11.Сг5! х612.Сх3 0-0-0 13.Сф4 С:б8 14.0-0 Сц8 15 Сх5 (Кавалек-Улман, Манила, 1976)

2) 7.Сф3

7….Да5 8.Лд2 Сбц6 9.Ле2 Лд7 10.0-0 ц4 11.Се1 0-0-0 12.ф4 б5 13г3 С:б8 14.Сг2 Сц8 15.г4(Љубојевић-Хорт, Скара, 1980)

3) 7.Дг4!

7….Дц7 8.Д:г7 Лг8 9.Д:х7 цд 10.Се2 Сбц6 11.ф4 Лд7 12.Дд3 дц са подједнаким шансама.

Варијанта Богољубова

1.е4 е6 2.д4 д5 3.Сц3 Лб4 4.е5 ц5 5.Лд2

Бели не жели да поквари пешачки ланац, задржавајући могућност притиска на црна поља. Црни има неколико. начина за угодну игру, нпр.

5…Се7 6.а3 Л:ц3 7.Л:ц3 цд 8.Д:д4 Сф5 или
5…Сц6 6.Сб5 Л:д2+ 7.Д:д2 С:д4 8. С:д4 цд 9.Сф3 Сге7 10.Д:д4 0-0

Ређи наставци:

а) 3.Сц3 Ле7!? у духу Нимцовича.

Варијанта која је била популарна 1950-60:

1.е4 е6 2.д4 д5 3.Сц3 Сц6 4.Сф3 Сф6 5.ед ед 6.Лб5 Лг4 7.х3 Л:ф3 8.Д:ф3 Ле7 9.Лг5 (Фишер-Петросјан, Буенос Аирес 1971.)

б) 3.Сц3 Ле7!? (Романишин)

II ТАРАШЕВ СИСТЕМ 3.Сд2

Разрадили су је совјетски шаховски теоретичари и нашли оригиналне путеве напада и одбране. Омогућава белом спокојну маневарску игру.

Основне варијанте:

А. 3…ц5

Бели могу одмах да да изврше притисак у центру 4.ед или подршка са 4.Сгф3.

а) 4.ед ед 5.Сгф3.

Заслужује пажњу и следећа варијанта:

5.Лб5+ Лд7 6.Де2+ Ле7 7.дц Сф6 8.Сб3 0-0 9.Ле3 Тфе8 10.Сф3 а6 11.Лд3 Ла4!? 12.Сфд4 Сбд7 13.0-0-0!? ствара се основа за сложену стратешку игру.

После 5.Сгф3 црни може играти 5…Сц6, а6, Сф6 или ц4, нпр. 5…Сц6 6.Лб5 Лд6 7.0-0 Сге7 8.дц Л:ц5 9.Сб3 Лд6.

б) 4.Сгф3

Игра се своди на неколико варијанти, нпр. 4…Сц6 5Лб5 цд 6.С:д4 Лд7 7.С:ц6 бц 8.Лд3 Дц7 9.Де2 Се7.

Б. 3.Сд2 Сф6 4.е5 Сфд7

Настаје сложена позиција са подједнаким шансама. Основна варијанта.

5.Лд3 ц5 6.ц3 Сц6 7.Се2 цд 8.цд Дб6 9.Сф3 ф6 10.еф С:ф6 11.0-0 Лд6 12.Сц3 0-0 13.Ле3 Лд7 14.а3, позиција има двосекли карактер.

5.ф4 ц5 6.ц3 Сц6 7.С2ф3 Да5 8.Ле3 б5 9.а3 ц4 10.г4, бели врши притисак на краљевом крилу док црни тражи контраигру на дамином крилу.

В. 3.Сд2 Сц6.

Овај наставак је био популара 1940-тих година. Црни покушава да затвори центар, идејом контранапада на тачку е5 преко ф6.

4.Сгф3 Сф6 5.е5 Сд7 6.Сб3 Ле7 7.Лб5 Сцб8 8.0-0 б6 9.Де2

4.Сгф3 Сф6 5.е5 Сд7 6.Сб3 а5!? 7.а4 Ле7 8.Лб5 Сцб8 9.х4 б6 10.Лг5,

са притиском белих фигура.

 

Паулсенов систем 3.е5

 

Ову варијанту је често примењивао Нимцович. Основни наставак црних је 3…ц5 после чега могу настати следеће варијанте:

4.ц3 Сц6 5.Сф3 Дб6 6.а3, бели намерава да заузме пространство на дамином крилу (б4), у исто време јача тачку д4. Црни теже да изједначе игру:

а) 6…ц4 7.г3 ф6 8.еф С:ф6 9Лг2 Лд6 10.0-0 0-0 11.Сбд2 е5! 12.де Л:е5 13.С:е5 С:е5;

б) 6…а5 7.Лд3 Лд7 8.Лц2 Сге7 9.0-0 цд 10.цд Сф5 11.Л:ф5 еф 12.Сц3 Ле6 итд.

Варијанта измене 3.ед ед

 

4.Лд3 Лд6 5.Сф3 Сф6 6.0-0 0-0 7.Лг5 Лг4 8.Сбд2 Сбд7 9ц3 ц6, води мирној игри.

Чигоринов систем 2.Де2

 

 

Основна идеја је да не допусти црном да игра д5.

2…ц5 3.ф4 Сц6 4.Сф3 Сге7 5.г3 д5 6.д3 б6 7.Лг2 Ла6

води ка сложеној игри са подједнаким шансама

Оставите одговор