Šah kao izborni predmet

Uloga šaha u obrazovanju: Osnovac na potezu

Pre šest godina šah je po prvi put formalno ušao u osnovne škole u Srbiji kao izborni predmet. Šah je, međutim, u isto vreme igra, sport, umetnost, nauka i obrazovno sredstvo. Razlike u shvatanju šaha dovele su, u početku, do različitih očekivanja od izbornog predmeta – deca su želela da se igraju, nastavnici da ih treniraju kao takmičare, a škole da stave akcenat na njegovu obrazovnu funkciju. O tome kako su pomirena različita očekivanja, a šah izabralo više od četiri hiljade đaka u 100 škola obrazlažu Nebojša Baralić i Ivan Marković.
Evropski parlament je 13. marta 2013.  godine usvojio deklaraciju kojom poziva Evropsku komisiju da „ohrabri uvođenje programa „Šah u školi“ u obrazovne sisteme zemalja članica i da za taj program obezbedi novčanu podršku“. Koordinator projekta „Šah-izborni predmet“ u Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja Nebojša Baralić sa zadovoljstvom konstatuje da je naša zemlja u ovom slučaju išla za korak ispred Evropske unije, pošto je pet godina ranije Nacionalni prosvetni savet dao podršku šahu kao izbornom predmetu, imajući u vidu koliko je drevna igra korisna za odrastanje. „Za decu je igra uvod u život, gde se kroz razne uloge i scenarija poistovećuju sa situacijama koje im predstoje. Šah takođe postaje simulacija životnih okolnosti, a dete samostalno donosi odluku koji potez da odigra. Na osnovu povučenog poteza, šahovska partija će ići u određenom pravcu. Isto se dešava i u životu, pa šah smatram sredstvom za lakše savlađivanje dragocenih životnih lekcija, “ kaže Baralić.

Srbija je, takođe, mogla da se osloni na iskustva više od 30 zemalja, od SAD do Rusije, koje su uvrstile šah u svoj obrazovni sistem sa obrazloženjem da podstiče uspeh i u drugim školskim predmetima i doprinosi razvoju emocionalne inteligencije, ovladavanju pisanim tekstom, znakovima i simbolima, razvitku pažnje i samokontrole. Takođe, ovladavanje šahovskom igrom razvija i  nezavisno razmišljanje i težnju za usavršavanjem, kao i uvažavanje tuđeg mišljenja i pravila fer-pleja. Baralić ističe i da treba napraviti jasnu razliku između šaha kao sporta i kao vaspitnog sredstva i objašnjava da cilj izbornog predmeta nije da stvara velemajstore, već da deci pruži priliku da kroz šah ovladaju veštinama koje će ih pratiti kroz život, kao što su kreativnost, strpljenje i strateško razmišljanje.

Šahovskih 45 minuta

Međutim, svrhu uvođenja šaha kao školskog predmeta različito su doživeli đaci, nastavnici i obrazovne institucije, svedoči internacionalni majstor i profesor šaha na Učiteljskom fakultetu Ivan Marković. „Ubrzo pošto je nastava počela, na osnovu izveštaja samih nastavnika shvatili smo da deca iznad svega žele da igraju šah, dok su nastavnici, mahom aktivni šahisti ili makar ljubitelji šaha, često bili više takmičarski usmereni i posmatrali su šah kao sport za koji treba da „treniraju“ đake. Škole kao institucije su, s pravom, akcenat stavljale na vaspitno-obrazovnu ulogu i nastavni plan, gde bi deca postepeno učila teoriju da bi tek posle nekoliko meseci konačno odigrala partiju. U tom trouglu dobrih namera događalo se da nastavnici pokušavaju da rad organizuju na jedan način a deca da žele nešto sasvim drugo, pa bi đaci ponekad gubili motivaciju da uče šah. Trebalo je, dakle, da se uvaže neposredna iskustva nastavnika i postigne dogovor sa njima kako bi se obezbedilo da deca dobiju ono zbog čega su se prijavila za taj predmet – što više igre“.

Problem je prevaziđen obukama koje je Zavod organizovao za nastavnike, i nastavnim planom i programom kojima je sadržaj časa prilagođen i obrazovnim ciljevima i dečijoj potrebi za igrom, objašnjava Marković. „Deca dobijaju više vremena za samu igru, bilo da rešavaju šahovske zadatke, da igraju protiv kompjutera ili jedni protiv drugih, a nastavnici raspolažu odgovarajućom literaturom i spremnim „šahovskim igricama“ uz pomoć kojih đaci savladavaju pravila igre. Vaspitno obrazovna funkcija se realizuje tako što se prvo dogovorite sa đacima da ćete im pokazati neko šahovsko pravilo ili element, a da potom sledi vreme za igru – i tog se dogovora držite. Učenici stiču i manuelnu spretnost i podstiču se na saradnju u pripremanju i pospremanju neophodnih rekvizita pre i posle časa, a kad počne igra – koju jedva dočekaju- vežbaju da se koncentrišu na zadatak, da budu mirni i da ne ometaju druge. Pri kraju časa sledi diskusija tokom koje deca mogu da opišu svoju partiju, da se pohvale ili požale, ali i da dečjim jezikom prenesu ostalima svoju strategiju. To je neverovatno efikasan način usvajanja znanja, jer kada jedno dete opiše kako je pobedilo, recimo u kompjuterskoj simulaciji, za nekoliko sekundi svi to prihvate i zapamte“, opisuje Marković svojih tipičnih 45 minuta sa osnovcima.

Ko može da predaje šah?

Šahovska znanja onda primenjuju i u savladavanju drugih školski predmeta, nauče dvocifrene brojeve i slova sa šahovske table a, u eri digitalnih časovnika, nauče i da gledaju na sat  po ugledu na onaj šahovski – sa kazaljkama. Naš sagovornik ističe i da deca neverovatno brzo uče šah, pa se često dešava da čas prvo održi osnovcima, a tokom dana gotovo isto gradivo ispredaje i studentima Učiteljskog fakulteta.

Više od četiri hiljade školaraca u 100 osnovnih škola odabralo je šah kao izborni predmet, a Zavod procenjuje da se u dve trećine škola u zemlji šah izučava u okviru sekcija. Kako su se učitelji, nastavnici i profesori snašli pred šahovskim tablama? Nebojša Baralić kaže da je pitanje „ko može da predaje šah?“ verovatno najpostavljanije u okviru čitavog projekta uvođenja izbornog predmeta. Formalno, šah mogu da predaju nastavnici i profesori razredne i predmetne nastave koji imaju odgovarajuću obuku ili određenu takmičarsku kategoriju, kao i diplomci Učiteljskog fakulteta koji su tri semestra slušali predavanja iz šaha. Šahovske kvalifikacije potencijalnih predavača proveravaju se i uvidom u takmičarske knjižice, koje overava Šahovski savez Srbije. „Najčešće se za predavanje odlučuju oni profesori i učitelji koji i inače vole i igraju šah a neki, naravno, na taj način i dopunjavaju fond časova,“ objašnjava Baralić.

Što se planova tiče, on naglašava da je šah ravnopravan sa ostalim izbornim predmetima, a da li će zaživeti u još nekoj školi zavisi i od njene politike i zainteresovanosti nastavnika za većim fondom časova. „ Postoji tu i malo straha od novoga. Imajući, ipak, u vidu da 300 studenata Učiteljskog i Fakulteta fizičke kulture i sporta uči šah tokom studija, verujem da će i taj problem uskoro biti prevaziđen“, smatra Baralić.

 

 

Umesto đaka i roditelja kao što je predviđeno zakonom, u većini slučajeva, fakultativnu nastavu određuju same obrazovne ustanove

ZAKONSKA odredba da učenici i roditelji sami biraju izborne predmete sa liste ponuđenih, samo je mrtvo slovo na papiru. Iako su škole u obavezi da ponude najmanje tri izborna predmeta od kojih se bira jedan, u većini obrazovnih ustanova se učenicima već od prvog razreda nameće izborni predmet. Nadležni u školama kažu da je to zbog nedostatka nastavnog kadra.

U većini škola roditeljima se na početku školske godine ponude, uglavnom, dva izborna predmeta uz „preporuku“ učitelja koji treba da izaberu. Obrazloženje je da će onaj drugi slušati u sledećem razredu. Najviše đaka „bira“ – „Čuvare prirode“, „Lepo pisanje“ ili „Ruke u testu“, a časove drže roditelji.

– To je kršenje zakona, ali većina roditelja ćuti jer ne želi da se zameri učiteljima, plašeći se da će deca imati problema – kaže Ivana Ilić, majka čija devojčica ide u prvi razred. 

– Ima i onih koji ne znaju da imaju pravo izbora među tri predmeta, kao ni to šta tačno deca uče iz kog predmeta. Većina njih je u zabludi za „Ruke u testu“, jer misli da ima veze sa testom, a deca izučavaju pojave u prirodi i otkrivaju svet koji ih okružuje.

Fakultativni izborni predmeti uvedeni su pre desetak godina, ali je činjenica da su izgubili smisao, jer je ideja bila da ih učenici sami biraju u skladu sa svojim interesovanjima sa liste koje ponudi škola.

LEPO PISANjE, RUKE U TESTU…
U OSNOVNOJ školi đaci imaju obavezne predmete (srpski jezik i književnost, matematika, priroda i društvo, fizika…). Postoje i obavezni izborni – veronauka i građansko, kao i izabrani izborni – Ruke u testu, Čuvari prirode, Lepo pisanje, Šah, Narodna tradicija, a u starijim razredima Crtanje, slikanje i vajanje, Računarstvo i informatika.

KAKO PRONAĆI NASTAVNIKA ŠAHA- NE možemo ponuditi deci izborne predmete koje želimo, zbog nedostatka nastavnog kadra – kaže Natalija Matić, direktorka OŠ „Veselin Masleša“. – To se, pre svega, odnosi na šah, jer nastavnik koji bi to radio mora ispunjavati visoke kriterijume. Naši đaci biraju između „Čuvara prirode“, „Lepog pisanja“ i „Narodne tradicije“.

5 Comments to Šah kao izborni predmet

  1. Milan каже:

    Ja sam dipl. ing, ne radim u skoli, imam kategoriju Mk u sahu, deci bih besplatno drzao dva-tri casa nedeljno sah. Ima nas takvih, nek traze dobrovoljce. Meni novac ne treba, ali bi drugi sahisti za minimalnu naknadu drzali casove.

  2. Milan Obradović каже:

    Kako do licence za predavača Izborni predmet šah u školi? Da li se organizuju i kada seminari za predavače i sudije na školskim takmičenjima.

  3. Dalibor каже:

    Lepo bi bilo kada bi se mogla dobiti neka licenca za predavanje saha!? Da li postoje takva predavanja? Hvala.

Оставите одговор